Postoje jela koja nikada ne jedemo sjedeći za stolom. Ona su vezana uz kretanje, uz ritam grada. Burek na ulici, sendvič u vlaku, kokice u kinu — sve su to obroci koji ne traže stol, već korak.
Burek je najukusniji kad ga držimo u ruci dok žurimo na posao ili fakultet. U Sarajevu ili Zagrebu pekare su pune ljudi koji stoje uz pult i jedu burek iz papira. Zanimljivost: u Sarajevu se burek puni samo mesom, dok se sve ostalo naziva pita.
Sendvič u vlaku nije samo hrana, već znak putovanja. U Hrvatskoj sendvič s pršutom ili sirom postaje dio rituala odlaska na more. U Francuskoj, baget sa sirom i šunkom kupuje se na kolodvoru i jede dok vlak juri prema odredištu.
Kokice u kinu nisu hrana, već ritual gledanja filma. Njihov miris u dvorani i šuštanje vrećice dio su iskustva koje se ne može odvojiti od samog gledanja. Zanimljivost: u SAD‑u se godišnje pojede više od 17 milijardi litara kokica, većinom u kinima.
Hrana u pokretu je ritual svakodnevice. Ona nije samo kalorija, već znak trenutka, prostora i kretanja.
Foto: charlesdeluvio